Prirodno vino poslednjih godina privlači sve veću pažnju.
Iako ga ljubitelji božanskog pića smatraju najnovijim trendom, prirodno vino, zapravo, ima dugu tradiciju. Sve je počelo 60-ih godina u francuskoj oblasti Božole (Beaujolais). Smešten severno od Liona, čuveni vinski region je od davnina bio poznat po proizvodnji vrhunskih vina. Pre svega, crvenih vina dobijenih od sorte grožđa Game. Imajući ovo u vidu ne čudi što su upravo vinari iz Božolea, Marcel Lapierre, Jean Foillard, Charly Thevenet i Guy Breton, pokrenuli proizvodnju prirodnog vina, kao povratku korenima i tradiciji.
U želji da minimiziraju uticaj pesticida i sintetičkih hemikalija koje su postale toliko rasprostranjene u poljoprivredi nakon Drugog svetskog rata, vinari su doneli odluku da se vrate načinu na koji su njihovi bake i dede pravili vino. Inspiraciju za to su pronašli u učenju Julesa Chauveta, koji je bio pionir u proizvodnji vina bez sumpora u Božoleu.
Vrlo brzo, ideologija o prirodnim vinima se proširila svetom. Tome je doprineo porast industrijalizovanih, previše mehanizovanih i homogenizovanih vina. Ne samo da su vinari bili ovim razočarani, već i iskusni poznavaoci vina. Rezultat toga jeste okretanje prirodnim vinima, što potvrđuju i brojni festivali prirodnog vina koji se održavaju širom Evrope, Australije i Sjedinjenih Američkih Država.
Šta je prirodno vino?
Iako ne postoji jedinstvena, univerzalno prihvaćena definicija, suština prirodnog vina leži u njegovoj posvećenosti tradicionalnim metodama i pristupu proizvodnji vina bez intervencije.
Prirodno vino je vino koje se proizvodi uz minimalnu intervenciju čoveka i u vinogradu i u vinariji. Pravi se od grožđa koje se gaji na održiv način, korišćenjem organskih ili biodinamičkih praksi. To znači da se grožđe gaji bez hemijskih pesticida, herbicida i veštačkih đubriva. U uzgoju se koriste i biodinamičke metode. One uključuju biljne preparate čija se primena vremenski usklađuje sa protrebama vinograda .
Osim uzgoja, minimalna je intervencija u podrumu. Naime, fermentacija se odvija spontano uz pomoć prirodnih (divljih) kvasaca prisutnih na kožici grožđa i u podrumu, a ne selekcionisanih industrijskih kvasaca. Ne dodaju se ni veštačke arome, enzimi ili tanin, dok se sumpor-dioksid (SO₂), koji se u konvencionalnim vinima koristi kao konzervans, ili uopšte ne dodaje ili se dodaje u vrlo malim količinama.
Prirodno vino se ne filtrira i ne bistri agresivnim metodama primenom bistrila životinjskog porekla, već se više puta vrši pretakanje i ostavlja da se vino samo izbistri gravitacijom što traje značajno duže od primene modernih tehnologija.
Magija degustiranja prirodnog vina
Prirodna vina naglašavaju sirov, autentičan izraz grožđa i vinograda, sa fokusom na složenost, zemljanost i osećaj mesta, a ne samo na voćne ukuse. Samim tim donose čitav spektar ukusa.
S obzirom da se proizvode od zdravog voća i vinifikuju bez upotrebe hemikalija ili aditiva, imaju življi i energičniji ukus od drugih vina. Često poseduju svetlu, živu kiselost, što ih može učiniti osvežavajućim i živahnim. Mada se neretko sreću i zemljani ukusi koji se smatraju poželjnim karakteristikama prirodnog vina.
Upravo ova složenost ukusa daje prirodnim vinima poseban šarm, jer svaka boca odražava „život“ vina.
U poređenju sa konvencionalnim vinima, prirodna vina mogu imati niži nivo alkohola. To omogućava ukusima koja ističu karaktera vina da zablistaju. Ujedno, mogu se menjati i razvijati dok ih probate, otkrivajući nove slojeve ukusa i arome.
Što se tiče izgleda, prirodno vino može biti mutno, zbog nefiltriranog sedimenta i taloga (tartarata).
Da li je prirodno vino bolje za konzumiranje?
Bez upotrebe aditiva, sulfita ili bilo koje druge intervencije, prirodno vino se opravdano smatra boljim za konzumaciju.
Prirodna vina mogu sadržati veći nivo antioksidanata poput resveratrola i polifenola. Višestruki značaj ovih jedinjenja za zdravlje dobro je poznat, te možemo slobodno reći da prirodna vina imaju blagotvorni efekat, obezbeđujući veću prevenciju od različitih bolesti.
Pošto nema teških aditiva i industrijskih kvasaca, organizam lakše metaboliše prirodno vino u poređenju sa konvencionalnim. Praksa prirodne proizvodnje vina, takođe, zadržava korisne mikroorganizme koji doprinose boljem varenju.
Ne treba zanemariti ni ekološki aspekt. Uzgoj bez pesticida i herbicida štiti zemljište, vodu i biodiverzitet.
Tradiciju proizvodnje prirodnog vina dugu 6 decenija donosi vinarija Panjković. Na obrocima Zlatnog Brega, pokraj Smedereva, uzgajamo vinovu lozu uz korišćenje organskog đubriva, bez upotrebe agresivnih sredstava i navodnjavanja. Veliku pažnju posvećujemo i samoj proizvodnji koja se odvija u strogo kontrolisanim uslovima, tako da svaka boca našeg vina ima autentični ukus koji osvaja prvim gutljajem.
